Desilo se i to da donesem odluku i promenim kompletnu foto opremu. Bio sam neviđeno zaljubljen u FujiFilm sistem ali vremenom ta ljubav se pretvarala u frustracije. Da se razumemo FujiFilm X aparati su odlični u većini slučajeva ali i ne za sve namene. Glavni problem kod mene bili su objektivi. FujiFilm ih nema mnogo u ponudi a i ono što ima je nerealno skupo. Dolazio sam u situacije da ne mogu puno toga da uradim šta sam naumio jer prosto nemam odgovarajuće objektive. Dugo sam se lomio oko odluke jer Fuji sistem je veoma praktičan za rad ali prelomna situacija je bila dok sam jurio da kupim FujiFilm objektiv 100 - 400mm. Skupiš pare na jedvite jade i to dugo vremena odvajaš i odvajaš da bi shvatio poražavajuću činjenicu da kod nas u Srbiji foto radnje nemaju na stanju ovaj objektiv. Interesantno je da svi na svojim internet prodavnicama nude u prodaji ali kada zovneš nemaju jer retko se traži. Pa onda gospodo prodavci napišite nemamo na stanju ali možemo da poručimo i da čekate mesečak dana. Tada mi je pukao film i rešio sam da prodam kompletnu FujiFilm opremu sa sve rancem. Zadržao sam malog Fuji XT-20 i objektiv XF 27mm a sve ostalo stavio na oglas da se prodaje ultimativno u kompletu. Postavim oglas i nije prošlo ni pola sata kada zove čovek i hoće da kupi. I zaista, sutradan iz Beograda došao mi je jako fin i kulturan gospodin koji je inače profi fotograf i kamerman i kupio je kompletan FujiFilm sistem koji sam imao. Nisam ni verovao kolika je potražnja za Fuji X sistemom ali sam se uverio koliko je ljudi zvalo širom Srbije.
Prodao sam opremu, tu je novac od prodaje i štednje za objektiv kojeg na svu sreću nije bilo kod nas. Šta sad kupiti? Canon u startu otpada jer ga nešto ne volim, ne sviđaju mi se njegove boje u fotografiji. Nisam ga nešto gotivio ni u doba analogne fotografije. Definitivno sam rekao sebi da neću mirrorless ( fotoaparati bez ogledala ) sistem jer su previše skupi i kompanije su počele da ih štancuju više nego ove što prave mobilne telefone. Vraćam se dobrom starom DSLR sistemu. Odmah sam počeo da tragam za Nikon sistemom. Dvoumio sam se oko DX ili FX formata senzora. Uz savete mojih prijatelja koji su odavno u DSLR sistemu odluka je pala da se kupuje Nikon FX ( senzor punog formata ). Počinje bespoštedno jurenje po internetu šta, kako i gde. Na kraju posle silnih analiza, poređenja i uklapanja sa budžetom odlučio sam da kupim proverenog Nikon asa D750. Konačno poručujem ovaj model i to je bio definitivni raskid sa FujiFilm sistemom posle nekih osam godina.
Ja sam fotograf prirode i potreban mi je pribor za pejzaže, ptice, detalje iz prirode poput makro fotki. Sve to FujiFilm nije mogao da mi pruži jer prosto nisi mogao da kupiš objektive a ruku na srce i nemaju nekog izbora, a stvarno je šteta. FujiFilm je za nepunu godinu izbacio dva nova modela fotoaparata X-T3 i X-T4 što je zaista suludo. Sve vreme izbacuju aparate i štancuju ih ko Samsung mobilne a objektivi im jedni te isti godinama. Smešno je da su im pojedini objektivi potpuno plastični pa i držači na koje kačiš objektiv na telo fotoaparata. Meni se desilo da u sred rada objektiv spadne jer su pipci koji drže objektiv prosto pukli. Servis u Srbiji ne postoji za Fujifilm ( bar nema zvaničnog). Smešno je i to što takvi plastikaneri koštaju dva puta skuplje od metalnih i mnogo boljih Nikonovih objektiva. Sa druge strane FujiFilm X-T2 kojeg sam prodao davao je zaista dobre fotke u segmentima ulične fotografije, bio je praktičan, nije bio težak a dobre finalne izrade. Otporan na vremenske uslove. No, sve je to lepo ali Fujifilm ima generalno lošu podršku softvera za obradu RAW (RAF FujiFilm) fajlova. Generalno rečeno FujiFilm je idealan da fotografije tipa Instagram, Fejsbuk i slične društvene mreže. Za profesionalni rad morate da puknete brdo para da bi imali impresivne rezultate ali to su nerealne sume novca naspram konkurencije koja nudi pet puta više različitih modela objektiva.
JPG fotke na FujiFilm sistemu su prelepe jer su boje pune duše i neke nestvarne lepote. Raw fotke su po mom iskustvu veoma konfuzne jer pojavljuju se brojni problemi tokom obrade u Lightroom-u koji je vrhunski softver za fotografe. Sve sam živo probao od Raw Therapy, Luminar, Capture One pro ali to nije bilo to bar za moje kriterijume. I vremenom se u meni skupljalo nezadovoljstvo koje je na kraju kulminiralo da se vratim DSLR sistemu.
Prvi dan sa Nikonom i to sa objektivom Sigma 150-600mm jer mi je kasnio Sigma manjeg zoom opsega. Bilo je to komično. Prvo sve je dva puta veće od FujiFilma. Objektiv kao bazuka. Komande totalno drugačije od Fuji sistema. Za nekih pola sata sam ukapirao šta i gde. Rutina korišćenja već postaje mnogo bolja a sistem izoštravanja na Nikonu D750 je impresivan. Bila mi je frka za tražilo jer je FujiFilm prikazivao u realnom vremenu kakva će biti fotka. Vaše je samo da okrećete dva točkića, jedan za otvor blende a drugi za brzinu otvarača. SHvatio sam koliko taj sistem zapravo zaglupljuje moje decenijsko stečeno iskustvo u manuelnoj fotografiji. Oslonio sam se na sistem i sve manje koristio znanje. Ali hvala bogu za tri dana sam se potpuno uklopio sa Nikonom i mogu vam reći da sam presrećan. Iskreno ću reći da sam bio ubeđen da nema boljeg sistema od mirrorless. To je sad opšti trend u svetu. Ali meni lično u ovom trenutku nakon toliko vremena taj sistem uopšte više ne odgovara. Mirrorless fotoaparati su primamljivi, mali pa su dizajnirani kao nekad analogni. Sve je to lepo ali to je sistem gde se nametnula neprestana jurnjava za novim modelima. Ljudi više jure nove modele fotoaparata nego što fotografišu sa njima. Meni je smešno što se fotoaparat pretvara u video kameru. Ako hoćeš da radiš video zapise pa kupi jebenu video kameru! Ljudi su postali opsednuti novim modelima, tačkama autofokusa, stabilizacijama, pikselima. Verujte mi da sam napravio impresivne fotografije sa starim modelima fotoaparata i da niko nije mogao da uoči razlike koja je fotka sa najnovijeg modela i starijeg. Ljudi moji, stvar je u tehnici stvaranja fotografije. Fotografišite i prestasnite da jurite najnovije modele kamera.
Ja sam trenutno u fazi obnavljanja znanja i rutine sa Nikonom. Čekam i makro objektiv 1:1 da bi konačno radio ono što najviše volim a to je fotkanje makro sveta. Kupio sam nekoliko baterija a i uskoro ću grip. Nasmejao sam se kada videh cenu baterije ( zamenske) za Nikon, 2400 din a Fudžijeve koštale u rasponu od 4000 do 7000 din. Na Nikonu možeš sa jednom baterijom 1200 fotki a na FujiFilmu oko 350. Ljubav prema FujiFilmu je potvrdila onu izreku da '' Ljubav nema pameti ''. Priznajem da sam bio fanatik ali isto tako priznajem da je vreme izvrstan učitelj. Svakako da je ovo moje iskustvo, moje mišljenje formirano na osnovu tog iskustva. Vi ne uzimajte zdravo za gotovo ovo što sam napisao. Svi smo mi različiti u svemu i ako imamo možda ista interesovanja. Uvek sa rezervom prihvatajte nečija iskustva i savete pa i ova moja. Možda će vama FujiFilm biti savršen sistem ili će vam u jednom trenutku postati potpuno nedovoljan za vaše prohteve. Ne vezujte se za brendove, sve je to alat za majstore. Vi pravite čaroliju fotografije sa alatom zvanim fotoaparat. Ne nasedajte na brendove koji vas uvlače u potrošačku trku. Ne svađajte se oko brendova jer ispadate smešni. Budite fotografi jer valjda ste zbog toga i kupili fotoaparat.
Нема коментара:
Нови коментари нису дозвољени.